Parc des Princes

Društvo,

Francuska reprezentacija u rukometu igra svoju prvu utakmicu Golden lige protiv reprezentacije Danske. Mr. Fr. naravno daje svoj doprinos ovom kolektivnom sportu. Početak fudbala počinje rukometom u Canalu + 

Ceo dan je padala kiša. Ali i kao u svakoj premijeri se nadate da će sve biti sasvim ok. “Sasvim ok“ je ostalo za neki drugi put. Kiša je padala naredna tri dana. Niko mi nije kriv što sam izabrala baš ovu utakmicu da gledam! Tri dana kasnije, posle kiše, PSG je igrao na domaćem terenu utakmicu prestižnog takmičenja. Liga Šampiona. Gledala sam je u kućnoj atmosferi. Moram da naglasim, kućnoj TOPLOJ atmosferi. Kako su karte za PSG i Parc des Princes bile poklon direktora Jean-Claude Blanc-a, nisam im “gledala u zube“. Mesta savršena. IV red, sredina. To je, naravno, prvi red bez krova i bez kišobrana. Samo bela kapuljača uokvirena nekom cicom, koja je posle Parc-a izgledala na izgladnelo-pokislo sivog miša. O fudbalu neću pisati. Ne zato što ne znam, već samo zato što smo svi mi stručnjaci. Utakmica je počela u 20:30h, a reflektore ne mogu da uporedim sa novim na Karađorđu. Mislim da je razlika samo u transformatoru. Sve u svemu, PSG je pobedio sa 4 prema 0. Bilo je to još jedno lepo, hladno i prilično mokro veče ove moje priče u gradu svetlosti.

PR

PSG - AIX

Društvo,

francusko prvenstvo D1. Rukometna utakmica PSG - AIX. Mr. Fr. mi je obezbedio akreditaciju za sve zone. Što znači, teren, tribine, press, VIP,... Sve. Kao i obično došli smo 2h pre početka meča. Mr. Fr. je imao sastanak sa ekipom, a ja sam malo švrćkala po Stade "Pierre de Coubertin". 

Samuel Honrubia

Upoznala ekipu iz keteringa, tako da sada ne čekam u redu za piće ili hranu. Naravno da sam već upoznala sve igrače, trenere, rukovodstvo i njihove žene, devojke, decu. Junior Bojinović reaguje samo na srpski jezik, tako da sam mu omiljena drugarica. Jos uvek imam malo problema u odnosu sa Igorom Vorijem, ali verujem da je to zbog toga što misli da je super star. 

Ono što je bilo interesantno je to da je i direktor PSG u fudbalu, a samim tim i u rukometu bio prisutan na utakmici. Jean-Claude Blanc. Nisam propustila priliku, već sam se upoznala sa ovim Gospodinom, a on je Mr. Fr. i mene pozvao da budemo gosti na fudbalskoj utakmici PSG. Pisaću kako je bilo, ali ne znam kada, pošto još uvek nisam odlučila koju ću utakmicu da gledam. Oh, mukice moje....

Uskoro počinje Bercy. Odoh da gledam, a kasnije ću da vam pišem kako je bilo.

PR

Pariz u Novom Sadu

Drugari,

za 38 godina mog života, nisam mislila da ću izgovoriti sledeću rečenicu.

Bila sam na godišnjem odmoru u Novom Sadu! Kako ovo zvuči čudno. Bili smo samo 15 dana. Kažem samo, jer je stvarno malo obići sve, videti sve, pričati sa svima koje sam ostavila nakon 38 godina. Ostavila? Zvuči malo grubo, ali samo sam ih fizički ostavila. Svi su i dalje u mom srcu i mislima. Pa čak i oni sa kojima nisam baš bila bliska i provodila puno vremena.

U ovom trenutku mi nedostaju reči da bih vam ispričala kako je bilo i koju emociju imam sada. Ne znam čak ni koju bih fotografiju ili grafije postavila kao prikaz moje sreće i odmora u Novom Sadu. Bilo je fantastično. Imali smo savršeno vreme, moja porodica je učinila da se provedemo kraljevski. Zahvaljujem im se na vremenu, strpljenju, ručkovima, večerama, kolima,....i konačno zahvaljujem se na količini emocija koje su nam darovali.

PR

Saint Tropez

Drugai,

dugo nisam pisala, a nekako sam izostavila da vam prepričam kako je bilo u St. Tropez-u. Stavila sam neke fotke na FB i pomislala da je dovoljno. Nekom verovatno i jeste dosta da vidi fotke mene i Mr. Fr. i da stavi jedan LIKE ili neki komentar, ali ima toliko puno detalja, događaja, ljudi, emocija.

Pa evo, za sve one koji vole da pročitaju i one koji nemaju FB nalog opisaću kako je bilo u tom malom, jet-set, poznatom mestu. Nama starijima je poznato po "Žandarima iz Saint Tropez-a". Qubi, ti sigurno znaš i sva imena likova iz pomenutog serijala filma. Ovim mlađim generacija verujem da je jedino pesma ta koja ga čini poznatim."Welcome to St. Tropez"

Iz Pariza smo krenuli vozom. Noćnim. Kušet. Jednom sam se vozila ovakvim vozom kada sam bila mala i bilo mi je super. Ovaj put sam bila odusevljena. U Toulon smo stigli u 07h. Tri dana pre putovanja osvojila sam 7,40 eura na lotu i podigla sam ih bas ovde. Na jugu Francuske. Tačno toliko, u cent, nas je izašao i doručak koji smo uzeli dok smo čekali drugara da dođe po nas. Ka Saint Tropez-u smo krenuli nešto pre 09h. Vozili smo se oko 1,5h. Ali nisam sigurna da li je toliko trajalo putovanje kolima, pošto sam iskoristila priliku i opet malo, kako kaže moja bratičina Nensi, odmorila oči :)

Saint Tropez

Ferari, Mustang, Mercedes, BMW i par drugih koje ne znam ni da napišem. Muzika od ranog jutra. Kao da sam upala u neki film ili još bolje. Stigli smo u naš hotel. 4* Vrhunski. U 12h smo imali okupljanje u bašti u kojoj je Stephani slavila svoj 40-ti rođendan. Na ulazu nas je dočekala devojka, naravno sa listom zvanica. Dobila sam dve narukvice, Rozu i crnu. "Welcome to St. Tropez" Šešir sa crnom trakom i rozim slovima "Welcome to St. Tropez" Ovih sam dana čitala u BlicOnline-u da su ovog leta baš takvi bili u modi. Neka svako zamisli najsavršenije mesto na kojem je bio ili želi da bude. Tako je izgledala letnja bašta sa pogledom na zaliv u jednom od najpopularnijih hotela St. Tropez. Palme, pesak, muzika, hrana, .....

U dva dana sam obišla skoro sve poznate i popularne atrakcije ovog mesta. Najpoznatiju žandarmeriju na svetu, šetalište, kuću (koja je pretvorena u azil za životinje) Brigitte Bardot na ostrvu i jos mnogo drugih zanimljivosti.

Na rođendanskoj žurci, koja je sledila bilo je puno ponatih ličnosti. Mr. Fr. nije uspeo da se odmori od svog posla, tako da je i to veče uzeo mikrofon u ruke i ovog puta u ulozi voditelja napravio odličan spektakl. Sve je naravno improvizovao ali je imao male smernice šta i kada je na programu. Bilo je odlično. 

Vikend se završio kao što je i počeo. Vozom do kišnog Pariza. 

PR

P.A.C.S.

Drugari,

16.07.2013, utorak, sasvim običan dan početkom radne nedelje. Na prvi pogled. 

U 14:15h imali smo zakazan sastanak u opštini u kojoj živimo. Trebalo je da ispunim neke papire povodom mog boravka ovde. Međutim, u roku od 20 min toga dana sam se zvanično i vezala, povezala, potpisala saglasnost da ću da živim sa Mr. Fr. Šta to tačno znači? Pa ovako, nije brak, nije venčanje, nego po nekim njihovim pravilima, P.A.C.S. mi omogućava potpisivanje Ugovora o zajedničkom životu sa partnerom. Neka svako tumači kako želi. Moj bivši šef bi sigurno rekao: "78% žena pravi barem 2x istu grešku tokom života". Ako je ljubav greška, onda sam sigurno OPET pogrešila :)

Nego, završili mi to naše "vezivanje", žena koja radi sve ovo mi je dala papir koji mi omogućava boravak u Francuskoj duži od 90 dana. Super, nije loše? Srećna. Kraj. Ali, kao i uvek do sada u ovoj mojoj priči, sam se prevarila. Mr. Fr. rezervisao sto za dvoje u 20:30h sa pogledom na jezero u poznatom obližnjem Kazinu...

Obzirom da smo imali vremena, posle podne sam malo peglala (ovo je za moju Miu i njenu kumu Danju :) ) i gledala Tour de France, a Mr. Fr. mi je prodao priču da mora da sredi neko osiguranje i tako izašao iz stana. Punih 45 min, ako ne i više. Vratio se na poslednjih 1,5 km Tour-a. Približilo se vreme polaska, "montirali" smo se i pošli. 

Casino Barriere

Devojka na ulazu nam je ponudila paket koji sadrži:

- aperitiv,

- večeru u restoranu u kojem smo već rezervisali,

- 40eura žetona za igranje na slot mašinama.

Super, odlična ponuda. Prihvatili, ušli i tada je magija počela.......

Sto koji je Mr. Fr. rezervisao nalazio se na savršenom mestu. Tik pored vode, pogled više nego odličan. Konobar nam je ponudio aperitiv. I zamislite, poručila sam mojito. To je piće koje pijem kada su neki važni i bitni događaji. Mr. Fr. je izvadio foto aparat pošto je hteo da zabeleži momente koji slede. Kada je stiglo piće, izvadio je iz sakoa koverat. U njemu, čestitka sa tekstom. Neću vam sve napisati, ali je rekao nešto ovako: "Čekao sam te ceo moj život i ti si se konačno pojavila" Dalje nisam ni mogla da čitam, jer su mi se oči napunile suzama. Naravno, fotografisao je. Dok sam pokušavala da dođem malo do vazduha, izvadio je crvenu kutijicu. Sada mi stvarno nije bilo dobro. Sve ove scene sam samo u filmovima gledala. Nisam mogla ni da pretpostavim da su čuda moguća i da mi se dešavaju. U kutijici, prsten koji je kupio tog dana kada je išao da proveri i reši "osiguranje". Veličina, skoro savršena. Drugari, nisam progovorila 15 min. Mr. Fr. nije znao šta da misli. Jesam li srećna, tužna, razočarana,.....? Šalim se, znao je tačno kako se osećam, ali stvarno nisam progovorila 15 min. Bilo je fantastično. Veče se završilo tako što sam na mašinama u kazinu uzela 130 eura.

Savršeno?

PR

Moja prva vožnja kolima

Drugari,

Sutra zvanično počinje moja vožnja kolima po Parizu. Vozim Mr. Fr. na aerodrom. Posle toga imam čas francuskog u samom centru grada. :)

Malo su im pravila drugačija od naših i ima jako puno semafora, skretanja, uličica, prečica, automobila, ljudi,.... Ali, uzela sam broj telefona taxiste, koji se zove BUS i koji stalno vozi Mr. Fr. na aerodrom, u slučaju da zalutam. Ali Gari (za sve beograđane) priča samo francuski sa arapskim akcentom. Nadam se da neću morati da ga zovem i pričam francuski kao poznati Englez iz serije "ALO ALO".

PR

Premijera filma "No Pain No Gain"

Drugari,
prva premijera u Parizu....

Premijera filma u hotelu sa 5*

Premijera filma u bioskopskoj sali hotela 5*

Premijera filma u bioskopskoj, klimatizovanoj sali sa kožnim sedištima, prostorom za tašnu, piće, računar,....

Film rađen po istinitoj priči i prilično je nasilan. Nisam uživala. Mada su efekti odrađeni fantastično (ovo će samo moja Mina razumeti). Naravno, opet smo bili na listi zvanica, ovog puta je bio i CRVENI tepih. Dočekao nas je (za sve beograđane) gari po imenu Silvester. Mislim da nisam u životu videla crnjeg afrikanca. Sve u svemu nije bilo loše. Lepo veče u Parizu.

PR

"Fete de la musique"

Drustvo,
pokusajte da zamislite "EXIT" ali po celom Parizu i to ceo dan! Ceo dan od 24h :)
"Fete de la musique" festival koji sada već ima ogromnu popularnost, što kod Gala, što kod dobrog dela ostatka Evrope, zaslužuje da vam malo i pišem o njemu. Neću puno, pošto nije bilo šanse da IGDE uđem. Zašto? Zato što su redovi bili kilometarski. Za divno čudo, juče je bilo i toplo i bez kiše što je i omogućilo ovoliko čekanje po slavnim mestima kao što su Louvre, Olympia, Jardin du Luxembourg i mnoga, mnoga druga. Sastanak sa mojim prijateljima koju su došli da obiđu ovu metropolu (i da malo šopinguju), je bio zakazan ispred Olymipe. Mi smo stigli sa skoro sat vremena zakašnjenja jer smo, naravno tražili mesto za parking. Kada smo ga konačno i pronašli, ostatak puta smo proveli u metrou. Karta za metro je za ovo veče koštala 3eura, ali...Metro je radio celu noć i karta je važila isto toliko (nije validna ako je držite pored mobilnog telefona). Nisam znala. Provlačila sam se kroz ogradu i pored osiguranja. Podsetilo me na školske dane i švercovanje u četvorci.
Sve u svemu, da skratim. Fantastično veče, začinjeno odličnom muzikom i dobrim prijateljima je recept za nastavak moje priče ovde u ovom gradu svetlosti.

PR

Ambasada

Drugari,
konačno sam dobila papir koji mi treba. Neverovatno ljubazno osoblje u Ambasadi, učinilo je da zaboravim na izgubljeno vreme. Ambasda se nalazi odmah pored Ambasade Konga. Kažu da francuska vlada ima veliko interesovanje za ovu državu. Važni su im. Možda ćemo i mi biti jednog dana "neophodni" ovim Galima. :)
Pisala bih vam i o Polu koji sam gledala juče, ali sada nemam vremena. Počeo je festival muzike. Odoh da se spremam.

Polo utakmica

Drugari,

Pošto sam sada već iskusan bloger, uspela sam da izbrišem sve što sam pisala kao najavu za Polo utakmicu. Komentare sam sačuvala, ali ne znam kako. Sećam se samo da sam vam obećala da ću pisati kako je bilo. 

Fotografija, naravno nema. :)

Kako danas imam vremena, mogu pokušati da vam dočaram Polo u Francuskoj. 

Pravila  sam učila u toku meča, ali on je bio i najmanje važan. Ispred parkirani samo Poršei, tek po koji BMW i Mercedes. Mi smo parkirali ispred samog ulaza, ali to ne znači da vozimo neki od pomenutih fency automobilčića. To samo znači da je Fred ponosni francuz i vlasnik jednog Renoa. Bili smo na listi gostiju, pa je ulazak u Klub prošao prilično elegantno. Hostesa nas je odvela do mesta za fotografisanje, gde smo iskusno u stilu jet-seta pozirali. Možda se i pojavimo u nekim poznatim novinama. Nakon toga, smo popunili neke kupončiće za nagradnu igru. Trebalo je da upišemo i šta mislimo koliki će biti rezltat. Hvala Bogu na Googl-u. Pre samog početka meča, služilo se piće i neko koktel pecivo kao i sladoled. Pozdravili smo se sa osobom koja nas je pozvala na ovaj party i 5min nakon toga meč je počeo. Neću vas umarati detaljima koliko igrača, konja, sudija i svega ostalog ima u jednoj Polo utakmici. Mogu vam samo reći da nije ni blizu zanimljivo kao jedan rukometni meč. Nisam mogla da navijam, nisam mogla da izrazim svoje mišljenje prema sudiji. Ko me poznaje, zna na šta mislim. 

Rezultat smo promašili, naravno. Ko je očekivao da su konji tako brze životinje! Završilo je nerešeno, što je kod mene ostavilo veliku nedoumicu ko je pobedio. Igrala se utakmica za I mesto. Ali, kažem vam, utakmica je bila najmanje bitna. Svi koji su došli, došli su sa razlogom da profitiraju. Naravno bilo je tu i raznih devojčica koje su se skoro 25min doterivale u toaletu i pričale ko je sladak i koliko ko ima novaca, kao i dečaka sa precizno iščupanim obrvama, koji su svoje vreme posvećivali vremešnim damama sa prilično dubokim džepom. Mi smo bili u krugu prijatelja i lepo smo se proveli. Upoznala sam nove ljude, pričala na francuskom, poslala moj cv na tri različite adrese. Profitirala sam i ja. Kiša koja je počela da pada oko 22h je prekinula ovo, sada iz ove prespektive, mogu reći divno veče. 

Iz Pariza,

PR