"Fete de la musique"

Drustvo,
pokusajte da zamislite "EXIT" ali po celom Parizu i to ceo dan! Ceo dan od 24h :)
"Fete de la musique" festival koji sada već ima ogromnu popularnost, što kod Gala, što kod dobrog dela ostatka Evrope, zaslužuje da vam malo i pišem o njemu. Neću puno, pošto nije bilo šanse da IGDE uđem. Zašto? Zato što su redovi bili kilometarski. Za divno čudo, juče je bilo i toplo i bez kiše što je i omogućilo ovoliko čekanje po slavnim mestima kao što su Louvre, Olympia, Jardin du Luxembourg i mnoga, mnoga druga. Sastanak sa mojim prijateljima koju su došli da obiđu ovu metropolu (i da malo šopinguju), je bio zakazan ispred Olymipe. Mi smo stigli sa skoro sat vremena zakašnjenja jer smo, naravno tražili mesto za parking. Kada smo ga konačno i pronašli, ostatak puta smo proveli u metrou. Karta za metro je za ovo veče koštala 3eura, ali...Metro je radio celu noć i karta je važila isto toliko (nije validna ako je držite pored mobilnog telefona). Nisam znala. Provlačila sam se kroz ogradu i pored osiguranja. Podsetilo me na školske dane i švercovanje u četvorci.
Sve u svemu, da skratim. Fantastično veče, začinjeno odličnom muzikom i dobrim prijateljima je recept za nastavak moje priče ovde u ovom gradu svetlosti.

PR

Ambasada

Drugari,
konačno sam dobila papir koji mi treba. Neverovatno ljubazno osoblje u Ambasadi, učinilo je da zaboravim na izgubljeno vreme. Ambasda se nalazi odmah pored Ambasade Konga. Kažu da francuska vlada ima veliko interesovanje za ovu državu. Važni su im. Možda ćemo i mi biti jednog dana "neophodni" ovim Galima. :)
Pisala bih vam i o Polu koji sam gledala juče, ali sada nemam vremena. Počeo je festival muzike. Odoh da se spremam.

Polo utakmica

Drugari,

Pošto sam sada već iskusan bloger, uspela sam da izbrišem sve što sam pisala kao najavu za Polo utakmicu. Komentare sam sačuvala, ali ne znam kako. Sećam se samo da sam vam obećala da ću pisati kako je bilo. 

Fotografija, naravno nema. :)

Kako danas imam vremena, mogu pokušati da vam dočaram Polo u Francuskoj. 

Pravila  sam učila u toku meča, ali on je bio i najmanje važan. Ispred parkirani samo Poršei, tek po koji BMW i Mercedes. Mi smo parkirali ispred samog ulaza, ali to ne znači da vozimo neki od pomenutih fency automobilčića. To samo znači da je Fred ponosni francuz i vlasnik jednog Renoa. Bili smo na listi gostiju, pa je ulazak u Klub prošao prilično elegantno. Hostesa nas je odvela do mesta za fotografisanje, gde smo iskusno u stilu jet-seta pozirali. Možda se i pojavimo u nekim poznatim novinama. Nakon toga, smo popunili neke kupončiće za nagradnu igru. Trebalo je da upišemo i šta mislimo koliki će biti rezltat. Hvala Bogu na Googl-u. Pre samog početka meča, služilo se piće i neko koktel pecivo kao i sladoled. Pozdravili smo se sa osobom koja nas je pozvala na ovaj party i 5min nakon toga meč je počeo. Neću vas umarati detaljima koliko igrača, konja, sudija i svega ostalog ima u jednoj Polo utakmici. Mogu vam samo reći da nije ni blizu zanimljivo kao jedan rukometni meč. Nisam mogla da navijam, nisam mogla da izrazim svoje mišljenje prema sudiji. Ko me poznaje, zna na šta mislim. 

Rezultat smo promašili, naravno. Ko je očekivao da su konji tako brze životinje! Završilo je nerešeno, što je kod mene ostavilo veliku nedoumicu ko je pobedio. Igrala se utakmica za I mesto. Ali, kažem vam, utakmica je bila najmanje bitna. Svi koji su došli, došli su sa razlogom da profitiraju. Naravno bilo je tu i raznih devojčica koje su se skoro 25min doterivale u toaletu i pričale ko je sladak i koliko ko ima novaca, kao i dečaka sa precizno iščupanim obrvama, koji su svoje vreme posvećivali vremešnim damama sa prilično dubokim džepom. Mi smo bili u krugu prijatelja i lepo smo se proveli. Upoznala sam nove ljude, pričala na francuskom, poslala moj cv na tri različite adrese. Profitirala sam i ja. Kiša koja je počela da pada oko 22h je prekinula ovo, sada iz ove prespektive, mogu reći divno veče. 

Iz Pariza,

PR